SOHH SOULFUL

Well apparently she aint feeling him either because she stopped screwing him and got with a dude thats not short n fat. Short fat dudes usually have short fat penises. Chicks dont like that. I hope his wife gets a brain and in the divorce gets PAID since his dumb ass found it so necessary to brag about being an adulterer.

I could give a fuck about Irv, Ashanti is washed up to me, but that Chris Brown and T-Pain track is killin' it. Peace out.

Damn I knew it all along. Why did Irv have to kiss and tell though?

That chris brown in video is corny as shit. It reminds me of the usher video "pop ya collar" that they shelved because it was too corny and the record label was afraid he was gonna get laughed out of the music business. I guess they don't feel that way about corny videos anymore.

If Irv was smashing that while Ashanti was down with Murder Inc, then Nelly has to win captain save a hoe of the year. How can you go out with a chick and take her seriously if she was passed around like a fat blunt. Guys these days are delusional.

So her being with Irv means she was passed around like a blunt? Really?

Dang. You have to be a virgin in the entertainment industry to not be called a hoe apparently.

lmao irv u sound mad, tell wendy why u mad! even tho i wouldnt be surprised if she was passed around, who knows if its true? at least she got that upgrade! damn but she was really scrapin the bottom of the barrell if she was really fuckin irv... smh

The begining of the end for Nelly/Ashanti era....Irv laid it out(hating)...high profile relationships rarely work...

Im not a Chris brown hater, but why does this guy think he is a blood now?? This dude wearing red rags throwing up signs and shit..what the fuck is going on? I know he did tracks with Weezy and Juelz, and I think they may be behind this. Someone tell chris to stop doing that before he comes to LA and get's lynched at Roscoe's.

I'm glad Ashanti finally got some brains and left that wack ass record label! Nobody cares about Irv... at least I couldn't care less. He needs to shut up. Shany is my girl and nobody's going to change that. She was the best thing that ever happened to Murder Inc. She was the only one holding it together for the last three of four years. Shut up Irv! You're a punk ass and nobody cares.

I actually like the Chris Brown video. It's funny. The song is getting a little old, though.

P.S.: Ashanti would've been big, with or without him. She doesn't need him. His wack ass only stifled her career.

USHERS WIFE'S NICKNAME IS FRED.

SHE HAS A ADAMS APPLE YALL

RU PAUL

SOULMAN, Do you have any contact info like a email address? I want to send you something. Holla back!!

Benzino comfirmed that Irv was hitting Ashanti a long time ago. Didn't he say some like he'd like to fuck her, cause she has a phat pussy, but that it was Irv's "piece".

Pass the Pussy, Pass the Pussy, Pass the Pussy!

Irv sounds like a baby bitch!!!!

He mad ain't he? Damn! THat is how a nigga does when you aint paying his ass NO ATTENTION! I hate a talking cock!!!!

Is that Russian or Ukranian? Either way keep that sh*t to yourself, comrade.

Awww poor irv got his feelins hurt when ashanti moved on 2 the next man,now he's gonna talk about her,lock her in a contract,and hope she fails.what a clown,your player card is revoked.every player knows that we don't cuff these chicks,we let these birds fly.pop ya collar nelly and ignore this.

Half-Pint says...
Pass the Pussy, Pass the Pussy, Pass the Pussy!

August 31, 2007 12:49 PM

...................................................

LMFAO...that's classic shit right there. Some off these people on here might no understand where that line came from.

??What was he tryna say about his stepdaughter??

IRV IS A JOKE, HIS CAREER IS OVER! SO HE RESORTS TO THIS. FOR ALL THE MONEY ASHANTI MADE OFF IRV AND JA. I THANK SHE WON. A WOMAN WITH NO TALENT WHO ISNT THAT FINE BECOMES ONE OF THE TOP ARTIST IN THE WORLD.

IRV THAT SOUND YOU HEAR IS THE LAST SECOND IN YOUR 15 MINUTES OF FAME. NOW HIM AND JA CAN RETIRE TO THE PROJECTS.

50 SAID HE WOULD LEAVE JA AND IRV ALONE UNTIL HE SAW THE REPO TRUCKS. I THINK THEY ARE BACKING UP NOW!

FOR WUN I THINK IRV IS JUS UH HATIN BASTARD CUS ASHANTI FREAKIN SUMONE WHO IS BETTA LOOKIN DEN HIM N GETTIN MOE MONEY.HE MUS B STILL LIKE HA...HE TURNIN OUT LIKE SUPAHEAD..."WHEN U NEED MONEY,KISS N TELL" DATS IT....BUT DID U GET DA SCOOP BOUT ASHANTI BEING 4MONS. PREGNANT 4RM NELLY? O YEA N FAR AS DA NEW CHRIS DAT BIH...JAMMIN!

lmao at the school daze line
about his stepdaughter he was saying he never thought he could love her because of the good family structure he grew up in.

TAJNI RATNIK ULEMEK

Uvek sam se pitao ko je zapravo čovek koji je posle osam godina provedenih u Legiji stranaca, deset godina u srpskim «crvenim beretkama», sa činom pukovnika policije osumnjičen da je kao član Zemunskog klana organizovao atentat na Zorana Đinđića i koji se potom predao beogradskoj policiji.

Naime, lik i delo tridesetšestogodišnjeg Milorada Lukovića Ulemeka, neprikosnovenog komandanta „crvenih beretki”, poslednjih godina rastegnuti su između javnih kvalifikacija Vuka Draškovića da je reč o čoveku koji je „bio perjanica Miloševićevog eskadrona smrti”, preko kvalifikacije Vlade Srbije da je bio “jedan od vođa Zemunskog klana”, do, na drugom polu, idolopokloništva pojedinih grupcija, koje u pukovniku prepoznaju nekakav (kvazi)patriotski simbol. Negde između lebdi i ona nezaboravna ocena s početka 2003. godine, da je „gospodin Legija uzoran građanin”.

Tajanstveni plaćenik Milorad Ulemek je čovek sa dva preizimena i sa šest nadimaka. Zvali su ga zvani Legija, Cema, Šareni, Bolid, Cuca i Miša.

Za mene kao Zemunca mit o Miloradu Ulemeku Legiji bio je ravan legendama koje je naš srpski narod stvorio o čuvenom Čarugi, Ljubi Zemuncu i Arkanu, po kojima je i ispisivana neznanična istorija srpskog podzemlja. Svojom pojavom i svojim (ne)delima Legija je ne samo dopisao tu istoriju, nego je i pomerio granice organizovanog kriminala u Srbiji. Zato se ta istorija i 2004. godine mogla meriti od Čaruge, srpskog hajduka iz druge decenije prošlog veka do Legije, nove ikone srpskog podzemlja, koja je oslikana u prvim godinama 21. veka.

Najtraženiji begunac na Balkanu, državni neprijatelj broj jedan Milorad Ulemek Legija se predao vlastima Srbije u nedelju 2. maja 2004. godine uveče, u 21 sat i 30 minuta. Tu vest je je iste noći saopštio Dragan Jočić, novi ministar unutrašnjih poslova Srbije:

«Ulemek, prvooptuženi za ubistvo srpskog premijera Zorana Đinđića, kao i za ubistvo Ivana Stambolića, bivšeg predsednika Predsedništva Srbije i pokušaj ubistva Vuka Draškovića, predsednika SPO u Budvi, organima MUP-a predao se policijskoj patroli na Ceraku, ispred svog stana u prisustvu ljudi iz svog obezbeđenja. Odmah je prebačen u Okružni zatvor gde je tražio da obrije bradu i skrati kosu.»

Prva nezvanična vest o tome objavljena je oko 22,30 na TV B92, a zatim se u vestima RTS-a u 23 sata. Momčilo Bulatović i Slobodan Milivojević, advokati Milorada Lukovića, rekli su odmah potom da nisu odmah bili obavešteni o hapšenju njegovog klijenta.

Prema informacijama do kojih su došle "Večernje Novosti" bivši komandant Jedinice za specijalne operacije (JSO) je prvo telefonom pozvao svog ratnog druga Gorana Radosavljevića Gurija, komandanta Žandarmerije i kazao mu da hoće da se preda.

Mediji su zatim saznali da je uhapšeni Luković prebačen u Sekretarijat unutrašnjih poslova u Ulici 29. novembra. Oko 02.30 časa prebačen je u Centralni zatvor, a oko 2,45 je u zatvor stigao i istražni sudija. Kako je javila RTS Luković je do zatvora prevežen džipom marke "puh" sa zatamljenima staklima.

Milorad Luković rekao je posle predaje policiji da želi da dokaže da je nevin i da predoči svoju verziju događaja za koje ga optužnica tereti, prenela je BK televizija. Prema tom izvoru, Legija je rekao da želi da dokaže nevinost i u nekoliko drugih slučajeva.

Njegov drug iz detinjstva Kristijan Golubović, usplahiren zbog ove vesti pozvao je i novinare:

- Cema se predao. Ne zna se gde je. Brzo to objavite! Požurite, da ga ne ubiju - usplahireno je rekao Golubović.

Vest o Legijinoj predaji ubrzo je odjeknula kao bomba. Prijatelji bivšeg komandanta JSO predaju objašnjavali su kratko:

- Cemi puk'o film! Predao se policiji!

Oni koji poznaju Legiju tvrdili su da se predao zbog porodice. Oženjen je Aleksandrom Ivanović i ima sa njom troje dece, jedno iz prethodnog braka u Torontu, brata Stanislava, zvanog Saša i majku Nataliju. Otac mu je umro 40 dana pre predaje i Legija zbog begstva od policije nije bio na njegovoj sahrani. Naime, Legijin otac Milan Ulemek je bio teško bolestan i nalazio se u Aranđelovcu. Bolovao je od tumora na mozgu. Imao je 78 godina, bio je šlogiran i zato mu je bila neophodna nega.

Grudvu zemlje u grob Milana Ulemeka bacila je najpre njegova supruga Natalija, pa sin Stanislav i snahe Svetlana i Aleksandra, Legijina supruga, koja se na groblju pojavila sa vencem belih kala, na kome je pisalo: „Tati poslednji pozdrav od Milorada i Aleksandre“....

Psiholog Jelena Vlajković o Miloradu Ulemeku kao ekspert rekla da je Legija je «odlučio da se preda jer je najbolje da bude heroj…”

I Bora Kuzmanović, profesor socijalne psihologije na Filozofskom fakultetu, u Beogradu smatra da ce Milorad Ulemek nastaviti da igra heroja. Legija se tako i ponašao.

Legija je do tog 2. maja 2004. punih 14 meseci bio najtraženije lice sa srpske poternice.

Profesor Žarko Korać, bivši ministar u vladi Zorana Đinđića, međutim, smatrao je da se Ulemek predao jer ima poverenja u nekog u novoj vlasti Vojislava Koštunice, jer je sa nekim pregovarao o predaji. Po gradu Beogradu je tada kružila glasina, koju su neki mediji preneli sa nenaznačenim izvorom informacija:

“ Legija je, pre nego što se predao, u Srbiji boravio najduže dva meseca. Znači negde od marta 2004. godine. Za to vreme, pomno je pregovarao o uslovima svoje predaje i po svemu sudeći dobio je sve što je tražio. Između ostalog, obećano mu je da će se promeniti i takozvani zakon o svedocima saradnicima, garantovana mu je njegova i bezbednost njegove porodice.”

Njegova majka Natalija Ulemek otišla je u ponedeljak ujutro 3. maja 2004. da posle 413 dana skrivanja vidi sina u čuvenom beogradskom zatvoru CZ.

Legija u CZ ima poseban tretman i zato je dobio pritvorsku sobu br. 1121 u renoviranom delu Okružnog zatvora, koji su pritvorenici prozvali “Hajat”.

Pre Legije u ovoj pritvoreničkoj prostoriji boravili su Ljubomir Magaš, znani kao Ljuba Zemunac, Željko Ražnatović Arkan, Vuk Drašković, Vojislav Šešelj i Slobodan Milošević.

U toj samici su boravili i Radomir Marković, bivši šef RDB Srbije, Jezdimir Vasiljević, poznatiji kao Gazda Jezda, vlasnik «Jugoskandika», Uroš Šuvaković, funkcioner SPS-a, Bogoljub Bjelica, predsednik «Slobode», Siniša Vučinić, lider Radikalne stranke levice "Nikola Pašić", kao i mnogi drugi.

Reč je o prostoriji od desetak kvadratnih metara koja se od ostalih samica razlikuje ne samo po veličini. Umesto klasičnih prozorčića sa rešetkama kroz koje se jedva probija svetlost iz zatvorskog hodnika, ova samica ima gotovo duž cele jedne strane prozore i dovoljno dnevne svetlosti. Sa druge strane hodnika su, na visini od oko dva metra, prozori sa rešetkama, sa kojih se pogled pruža samo na betonsko šetalište za zatvorenike - oivičeno sa svih strana zatvorskim paviljonima.

Ulemek je pod posebnim merama čuvanja i čuvari mu probaju hranu koja mu se dostavlja, jer se boji trovanja. Mnogo voli ribu. A jede i dosta voća.

Posle toga je Maja Kovačević, portparol Specijalnog suda najavila je da se Legija može pojaviti na suđenju zaverenicima i atentatorima na premijera Zorana Đinđića, koje se nastavljalo u ponedeljak 10. maja 2004. Bila je to prilika i za širu javnost da vidi Milorada Ulemeka posle 14 meseci begstva i skrivanja.

Oko 290 ljudi došlo je u ponedeljak ujutro u Ustaničku ulicu u Beogradu, da bi ušli u zgradu Specijalnog suda i videli Milorada Lukovića Legiju. Obezbeđenje same zgrade i ulaza bilo je jako. Ispred ulaza stajali su desetorica specijalaca Žandaremerije sa automatskim puškama na gotovs. Na samim vratima četvorica policajaca Uprave za obezbeđivanje MUP Srbije svojim telima su sprečavali da dođe do opšteg juriša na sud. Naime, svih 290 ljudi želeli su odjednom da uđu. Među njima bilo je oko pedesetak novinara i snimatelja, isto toliko članova porodice optuženih i oštećenih, njihovi advokati i čak stotinu znatiželjnika. Mnogi od njih nosili su plave majce sa likom Zorana Đinđića.

Rođak pokojnog premijera, barem se tako predstavio, molio je da ga puste što pre, jer je “unutra majka Mila Đinđić”. Molili su ih i dvoje izveštača BBC-a. Obezbeđenje je bilo neumoljivo.

Jedan od policajaca je u jednom trenutku novinarima rekao, pokazujući prstom na čoveka uskog, sivog lica i duge žute prljave kose:

- Ovaj ovde dolazi svaki dan da pije kafu u bifeu, koja košta samo 3 dinara. Ponaša se kao da će da doktorira pravo!

U zgradu suda ušla je i supruga Miodraga Lukovića, Aleksandra Ivanović. Dvojica smrknutih momaka u njenoj pratnji nisu dozvolili novinarima da postave nijedno pitanje.

Tada je ispred ulaza u Specijalni sud došao je krupan momak, srednjeg rasta, kratko podšišan, u farmerkama i jakni, i sa upadljivom ružom istetoviranom na desnoj strani vrata. Istu takvu istetoviranu ružu, takođe na vratu, podsetimo, ima i optuženi Legija.

U 10 sati i 10 minuta, kada je sudija Marko Kljajević ušao u sudnicu i otvorio glavni pretres mnogi strani posmatrači i novinari bili su na ulaznim vratima i nisu videli izlazak Milorada Lukovića pred Pretresno veće, u pratanji čak sedmorice stražara.

Nisu ga videli ni reporteri koji su bili u sudnici, jer su izvedeni napolje, dok Legija ne sedne u stakleni kavez, pa su potom uvedeni da ga fotografišu.

Momak sa tetoviranom ružom na vratu ušao je na galeriju suda, gde uvek sede predstavnici Demokratske stranke, stručna javnost i majka pokojnog premijera Đinđića. Videvši ga, neko od njih rekao je sudskom stražaru: "Ovaj, što sedi među nama, neka sedi dole", misleći na salu na prvom spratu u kojoj se nalaze porodice optuženih.

Sudska straža ga je "premestila" sprat ispod. Pokušali smo da porazgovaramo sa njim, što je on oštro odbio.

Tako je i na Specijalnom sudu za organizovani kriminal u Beogradu optuženi Milorad Ulemek, kako se zvanično sada predstavio, opet demonstrirao svoju moć. Naime, državni neprijatelj broj jedan ponovo je uspeo da fascinira svojom pojavom dobar deo javnosti, izazivajući glavobolju vlasti i opozicije, reakcije straha i potajnog divljenja.

Za većinu ljudi u zemlji, doduše, Legija je običan plaćeni ubica, atentator na Đinđića, Stambolića i Vuka Draškovića, zločinac sa Ibarske magistrale, kriminalac i izvršilac ko zna kojih drugih krivičnih dela.

Bivšem komandantu JSO, koja je rasformirana posle atentata na premijera Đinđića, država na teret stavlja 16 ubistava, dva pokušaja ubistva, tri otmice, dvostruko krivično delo terorizma, organizovanje pokušaja političkog prevrata u Srbiji, zločinačko udruživanje i neprijateljsku delatnost.

Pored Legije optuženo je još 12 pripadnika JSO i članova Spasojevićeve bande, na čelu sa Zvezdanom Jovanovićem Zvekijem, zamenikom komandanta JSO, optuženim da je snajperom ubio premijera.

Luković je u jednom trenutku pogledao ka galeriji, u pravcu u kojem je sedela Mila Đinđić, majka pokojnog premijera.

- Gledaj, da znaš koga si ubio - čuo se glas gospođe Đinđić.

NISAM OSUĐIVAN

Kada je sudija Marko Kljajević otvorio glavni pretres odmah je započeo ispitivanje Milorada Ulemeka. Stajao je u Specijalnom sudu u sivom odelu i sivoj košulji, u stavu mirno, sa rukama prekrštenim na stomaku:

Sudija Marko Kljajević: Kako se zovete?

Legija: Milorad Ulemek.

- Da li imate nadimak?

Legija: Legija.

- Da li znate svoj matični broj?

Legija: Ne.

- Kažite mi imena roditelja.

Legija: Natalija i pokojni Milan Ulemek.

- Koje je devojačko prezime Vaše majke?

Legija: Ignjatović.

- Gde ste rođeni?

Legija: U Beogradu.

- Gde živite?

Legija: U Ulici Ilije Stojadinovića broj 87.

- Kada ste rođeni?

Legija: 15.03.1968.

- Čiji ste državljanin?

Legija: Imam državljanstvo Srbije i Crne Gore.

- Koja Vam je stručna sprema?

Legija: Završio sam srednju muzičku školu i IV stepen za automehaničara.

- Å ta ste po zanimanju?

Legija: Penzioner.

- Bračno stanje?

Legija: Živim u vanbračnoj zajednici, imam četvoro dece.

- Kako se zovu i koliko imaju godina?

Legija: Luka ima 10, Mina - četiri, Iva - dve i Nađa - 11 meseci.

- Moram da Vas pitam da li ste pismeni, ali rekli ste šta ste završili od škole, da li ste odslužili vojni rok?

Legija: Ne.

- Da li ste u vojnoj evidenciji?

Legija: Verovatno jesam.

- Imate li čin ili neko odlikovanje?

Legija: Pukovnik sam MUP, a imam odlikovanje drugog stepena..., ne mogu da se setim.

- Kakvo Vam je imovinsko stanje?

Legija: Sa suprugom Aleksandrom Ivanović posedujem stan u Ulici Ilije Stojadinovića 87, valjda je tu negde, površine 150 kvadrata.

- Da li ste osuđivani?

Legija: Nisam do sada, ne.

- Da li ste obavešteni za šta ste sve optuženi?

Legija: Obavešten sam da sam optužen za Ivana Stambolića, Ibarsku magistralu, pokušaj atentata na gospodina Vuka Draškovića u Budvi, i postupak za paljenje diskoteke u Kuli.

- Sada ću Vas podučiti o Vašim pravim pred sudom... Da li ste saglasni da Vas brane punomoćnici Slobodan Milivojević, Marko Milivojević i Momčilo Bulatović?

Legija: - Saglasan sam za te advokate, angažovala ih je moja supruga Aleksandra Ivanović.

- Zakonom je predviđen rok od osam dana da se upoznate sa optužnicom. Da li je to dovoljno za potrebe Vaše odbrane?

Legija: Zamolio bih Vas da mi odredite dodatno vreme da bih mogao kvalitetno da se pripremim za odbranu.

Branioci Milorada Ulemeka su od Specijalnog suda tražili 45 dana za pripremu odbrane. U tom trenutku, na drugoj galeriji, publika je izgovorila jedno mučno: " Auuuu!"

Kada je sudija Marko Kljajević rekao Miloradu Ulemeku da ne mora da se izjašnjava o svojoj odbrani i da može da ode na svoje mesto, Legija je salutirao. Udario petom o petu, nagnuo se, klimnuo glavom, okrenuo se vojnički, i marševskim korakom otišao u stakleni kavez.

Pratila su ga dvojica zatvorskih stražara. Milorad Ulemek seo je u prvi red klupe za optužene. Iza njega, u drugom redu sedeo je Zvezdan Jovanović, njegov podređeni u nekadašnjoj Jedinici za specijalne operacije RDB Srbije.

Posle pauze od 15 minuta predsednik sudskog veća sudija Marko Kljajević zakazao je nastavak glavnog pretresa za 10, 11, 14, 15, 16, 17 i 18 jun 2004. godine. U međuvremenu, Legija će se pred ovim sudom pojavljivati više puta zbog drugih krivičnih dela.

Kada sam tog značajnog 10. maja 2004. godine, upitao dr Rajka Danilovića, pravnog zastupnik porodice Ružice Đinđić kako komentariše prvo Legijino pojavljivanje na sudu i u javnosti, on mi je u hodniku Specijalnog suda rekao:

- Posle velikih najava Legijinih branilaca da će se ovde u sudnici prevrnuti svet od iznenađenje, ništa se u suštini nije dogodilo. Milorad Luković kao prvooptuženi u slučaju ubistva srpskog premijera Zorana Đinđića ušao je u pravnu proceduru i siguran sam, neće izjaviti ništa spektakularno. Legija se predao da bi spasao svoju glavu od onih kojima duguje svoje usluge. A to su neki srpski političari i neke strane tajne službe. Može se dogoditi da Luković prozove Vojislava Šešelja, čak i da ga imenuje kao inspiratora atentata na srpskog premijera Zorana Đinđića, samo da bi ovom suđenju dao politički karakter. A ja mislim i da se Legija nada da će radikal Toma Nikolić postati predsednik Srbije i da će ga potom, kada se tajno nagode, pomilovati. Legija, međutim, ne zna da je Specijalni sud savezna institucija i da predsednik Srbije, ko kog da je to, ne može da ga pomiluje. Jedno je sigurno, Milorad Luković je svesno ušao u zatvor da bi spasao svoj život i uopšte nije bitno koliko će ostati u tom zatvoru – bio je iskren beogradski advokat Rajko Danilović.

DEÄŒAK MIÅ A

Milorad Ulemek Legija, prvi čovek sa optužnice za ubistvo Zorana Đinđića rođen je 15. 3. 1968. godine u Beogradu, mada u nekim dokumentima piše da je rođen 1965. U lekarskom izveštaju sa pregleda, kada je Milorad bio beba od devet meseci, piše: “ Veoma živahno, raspoloženo i zaintersovano dete.”

Rođen je u petak i kršten u crkvi, zato je jako pobožan. Jedno vreme je čak razmišlja da upiše Bogosloviju. Legiju je porodica, kad je bio mali zvala Miša. Bio je sićušan, mršav, ali galamdžija. Kad se zadečačio ukućana su mu dali nadimak Cema, jer je imao tegove napravljene od cementa, koje je po čitav dan dizao. Aleksandar Golubović Kristijan je pak tvrdio da je Miloradu on dao taj nadimak sa drugarima iz kraja u Novom Beogradu.

Pored oca Milana i majke Natalije, Milorad je imao mlađeg brata Stanislava zvanog Saša.

Porodica Milorada Ulemeka potiče iz okoline Gline u Hrvatskoj. U Glini su im svu rodbinu poklale ustaše.

U Beograd je došla neposredno pre Drugog svetskog rata kada se Milan Ulemek uputio na zanat. Školovao se u Pančevu, a kada su ga Nemci uhapsili i odveli u logor na Banjicu, Milan Ulemek je pobegao u partizane. Posle rata, zaposlio se kao graničar i služio na karaulama JNA na granicama Jugoslavije. Milan Ulemek je bio podoficir. U penziju je otišao vrlo mlad kao zastavnik JNA.

Miloradova majka Natalija je rođena u Beogradu, a odrasla je na Dušanovcu. Za Milana Ulemeka se udala u tridesetoj godini. Do penzije je radila u Poštanskoj štedionici. Danas živi u svom stanu kod hotela “Jugoslavija” na Novom Beogradu. Stan je skromno opremljen i pun je ikona Svetog Nikole. Njena prva snaja Maja tvrdi da je Natalija bila “veliki komunista, a sada se predstavlja kao bogomoljka”.

Uporedo sa osnovnom školom učio je da svira klavir, išao je u muzičku školu “Stanković”, a kasnije u “Mokranjac”, gde je učio flautu i trombon. U mladosti je bio veslač u “Crvenoj Zvezdi”.

Njegov mlađi brat Saša je, takođe, završio muzičku i svira violončelo. Obojica su po tome na majku, koja je nekada svirala klavir. Umesto muzičke akademije Milorad Ulemek je završio na radničkom univerzitetu zanat za automehaničara.

Od oca Milana je nasledio eksplozivnu narav. Majka mu je zato uvek govorila: "Sine, mozak je najbolje oružje, samo se njime treba pravilno služiti!"

Bio je član omladinske zadruge. U fabrici piva BIP nosio je gajbe, tovario ih sa karete u kamion. Prodavao je i stripove ispred starog Merkatora. A ponekad je i tapkao sam karte ispred bioskopa "Jugoslavija” na Novom Beogradu.

U međuvremenu upoznaje Aleksandra Kristijana Golubovića, nestašnog i čvrstog momka. Izlazili su u neku diskoteku u robnoj kući “Beograđanka”. Kristijan je znao da napravi problem, potuče se sa nekim, i dođe ispod prozora: “Cemo, Cemo, ajmo kod mene da uzmemo pasoš i bežimo preko”. Onda ih uhapse obojicu jer su pokušali da orobe prodavnicu sportske opreme. Mamin sin Miša 1985. godine učestvovao je u pljački “Elanove” prodavnice u Bulevaru Lenjina, zajedno sa Kristijanom Golubovićem koji i dana na kolenu ima istetoviran Legijin nadimak iz mladosti Cema.

O svojim mladalačkim danima Kristijan je svedočio u nekoliko beogradskih novina:

- Legija i ja odrasli smo zajedno. Znam ga još od osnovne škole. Trenirali smo na “Lidu” na zadnjem spratu novobeogradskog solitera kod hotela “Jugoslavija”, gde je bila vešernica. Nas sedmorica, osmorica napravili smo teretanu. Svi smo bili sportisti, nismo se drogirali, pili, pušili. To su nam bili prvi koraci.

Ovako o Miloradu Ulemeku i danas govori njegov drug iz detinjstva Kristijan Golubović, bivši stanovnik beogradskih i evropskih zatvora.

- Obezbeđivali smo diskoteke, on “Bezistan”, a ja “London”. Jurili smo lepe devojke i lepu garderobu. On je “furao” pank fazon. Milorad Luković Legija mi je nepoznat, znam ga samo kao Milorada Ulemeka Cemu. Inače, ja sam bio taj koji je zapadao u nevolje i koji se tukao. On je bio tampon zona i u najžešćoj frci. Imao je u sebi urođen policijski kodeks: ispravljao je krive drine na pravi način.

Da li ste mogli da pretpostavite da će on jednog dana otići u Legiju stranaca?

- Oduvek je gajio želju da ode u Legiju stranaca, još od detinjstva. Ja sam mu rekao: “Hajde da pljačkamo banke negde po zapadu i da se vratimo kući sa hrpom para, pa da otvaramo lokale”. On kaže: “Nisam ti ja za to!”. I čovek stvarno ode u Legiju.

Sa Kristijanom je trebalo da se nađe u Italiji.

- On kasni petnaest dana i ja se vratim u Beograd. Kad je stigao u Italiju i video da me nema, otišao je u Francusku, u Legiju stranaca. Zvao me je da mu se pridružim, ali ja sam mu rekao da ne trpim autoritete - pričao je Aleksandar Golubović novinarima tu epizodu iz svog i Legijinog života.

Bilo je i to početkom osamdesetih.

Milorad Ulemek je spasao Kristijana i onda kada je početkom devedesetih skakao kroz prozor iz Četvrtog opštinskog suda i polomio obe noge. Legija ga je tada odveo kod Arkana i sakrio od policije. Kristijan je potom prebegao u Grčku, gde je uhvaćen, osuđen na robiju, da bi se, kada je izašao na slobodu pojavio pred stanom porodice Ulemek da je štiti, dok je sada Legija u pritvoru.

Odlaskom u inostranstvo Legija je izbegao služenje vojske u Jugoslaviji. Sa 17 godina želeo je da postane specijalac engleske jedinice SAS. U Londonu je radio u nekom hotelu. Najvažnije mu je bilo da nauči jezik. Danas Legija govori šest jezika: engleski, francuski, arapski, grčki, italijanski i nemački.

U Londonu se sprijateljio sa još dvojicom naših momaka koji su ga vrbovali za Legiju stranaca. Mladi legionar Miša puna 3 meseca se nije javljao porodici u Beogradu. Vrlo brzo je, iako veoma mlad, zadobio poverenje svojih starešina, jer je bio jako izdržljiv i ludo hrabar.

Kada pomislimo na Legiju stranaca, pred očima nam se odmah pojave bele kape, plave bluze, pesak, peščane oluje i njihov moto "marširaj ili umri".

I u stvarnosti i u predanju, Legija stranaca je mesto na koje muškarci odlaze kada žele da sve ostave za sobom - bila to nesrećna ljubav, neka doživljena sramota, lična ili porodična tragedija ili samo želja da se pobegne od dosadnog života.

Legiju stranaca osnovao je 1831. kralj Luj Filip Prvi. To su vojne snage koje čini otprilike 8.500 ljudi koji služe kao ogranak redovnih oružanih snaga Francuske. Legija se razlikuje od drugih vojnih jedinica po tome što u svoje redove prima strance iz svih zemalja sveta, starosti od 18 do 40 godina i bez obaveze da pruže dokaze o svom identitetu.

Nakon potpisivanje ugovora, iz centra Aubagne, legionari se šalju na osnovnu obuku u glavni trening centar Castelnaudary, 50 kilometara od Tuluza. Ovde se obavlja osnovno obučavanje koje se sastoji: u sticanju snage i izdržljivosti, ovladavanju rukovanjem raznim vrstama oružja, preživljavanju u terenskim uslovima, učenju posebne koračnice i slično. Non-stop tokom ove faze obuke vrše se i testiranja fizičke snage. Kod ovih testova nema "palih", odnosno bez obzira da li regruti mogu da zadovolje postavljene kriterijume ili ne, popsle osnovne obuke nastaviće treninge u svojim borbenim regimentama. Po završenoj osnovnoj obuci, legionari se raspoređuju u neku od 11 jedinica Legije stranaca.

Svaki legionar, bez obzira u koju regimentu je raspoređen, prolazi kroz razne vrste borbene obuke. U dve padobranske regimente, osnovnu specijalističku obuku predstavlja padobranski kurs koji traje 3-5 nedelja. Za tih nekoliko nedelja, obavezno se obavi najmanje šest skokova, nakon kojih legionari dobijaju svoja "krila" (padobransku značku).

Mesečna primanja se kreću od 975 evra za običnog legionara, i idu do 1372 evra za legionara u činu kaplara. Ulemek nikada nije voleo novac i njemu je ta suma bila dovoljna.

Na zvaničnom veb sajtu Legije stranaca piše: "Po rođenju stranci, legionari su postali Francuzi po krvi koju su prolili."

Od osnivanja Legije, kroz Legiju je prošlo oko 670.000 legionara, a skoro 34.000 oficira i legionara umrlo je za Francusku.

Milorad Ulemek je proveo sedam godina u Legiji stranaca - od 1985. do 1992. godine, kada je dezertirao iz Legije stranaca. Prvi put je bežao iz Legije stranaca 1987. godine, samo da bi posetio roditelje i brata u Beogradu. Granicu je prelazio ilegalno, jer nije imao pasoš. Vratio se u Legiju stranaca i početkom devedesetih bio angažovan u Zalivskom ratu.

U Legiji stranaca je bio narednik, glavni za prijem novih kandidata, a potom glavni instruktor za obuku. A na kraju komandir desantne grupe.

Njegova majka Natalija je u ekskluzivnom intervju Oliveru Nikoliću i listu “Nedeljni telegraf” otkrila male Legijine tajne:

- Sa legionarima je bio u Džibutiju, Čadu, Angoli, Ruandi, Alžiru. Mislim da su ga u Libiji zarobili Gadafijevi vojnici. Tada je bilo gadno, jedva se izvukao. Mislim da je bio zarobljen i u Angoli, nisam sigurna. Konačno, te godine, dogovorili smo se da moj mlađi sin ostane u SAD, a da se ja iza Amerike vratim u Beograd. Međutim, i on je stigao ubrzo za mnom. U to vreme trebalo je da otkupimo stan. Sve što smo imali ostalo nam je Americi. Nismo imali novca. Milorad je to saznao i ponovo je pobegao. Doneo je novac za otkup stana. Prošlo je pet godina od kada sam ga poslednji put videla. Od žgoljavog dečaka izrastao je krupan, razvijen čovek.

U svom prvom pismu roditeljima Legija, od 28. juna 1986. godine, kako mi je pokazao kolega Oliver Nikolić, između ostalog, piše:

"Juče sam se vratio s terena. Tri nedelje smo bili na manevrima sa francuskom vojskom. Došao je desetar i dok sam se raspakivao kaže da uradim 50 sklekova. Šta ću, uradim. On se smeje i kaže - još 20. Šta sam sad uradio? On mi objasni da je takav običaj i da kada god mi saopšti da sam dobio pismo, moram da uradim 50, a da bi mi ga dao, još 20. Bilo mi je milo. Ovde, kad god dobiješ pismo, povrati te iz groba. Odmah sam živnuo. I niste se baš pretrgli. Ko dobije pismo, on je šmeker, jer nije baš poželjno pisanje u Legiji. Ja sam dobio dozvolu od komandanta sekcije zato što imam 18 godina.

Ovde nije loše. Meni je glavno da je dobra klopa. Ima da se jede koliko hoćeš. Jedino, ne mogu da se naviknem na ustajanje u četiri ujutru. Spava se samo šest sati, a do šest uveče ne smeš da sedneš. Ali nema veze. Ako Bog da, da se vratim živ, prekrstiću se iz Ulemek u Karington. Ovde ima para ko blata.

Prvih mesec dana bio sam u Marseju na nekim testovima inteligencije, zdravlja, i izdržljivosti. Maksimum je 50 poena, a ja sam skupio 48. Nisam ni znao da mi jezici idu tako dobro. Već vladam engleskim i francuskim... O disciplini i da ne pričam, ali navikao sam se..."

U jednom od pisama, Legija opisuje svoje vatreno krštenje u Bejrutu. Iz Francuske je sa timom legionara leteo skoro celu noć u transportnom avionu.

Ulemeku je u Legiji stranaca hrvatski mangup Ante Gotovina, kasnije general i ratni zločinac, bio instruktor. Od onog brljivog, neozbiljnog dečka postao je disciplinovan elitni specijalac. Kada su se rastajali pozdravili su se uz dogovor da se ubuduće viđaju samo preko nišana. U Legiji stranaca je Milorad Ulemek odlično naučio da ubija. Istetovirao je obe ruke do ramena.

ARKANOV DRUG

Njegova majka Natalija se seća Miloradovog dolaska kući i naglog odlaska u nove ratove. Novinaru Oliveru Nikoliću iz “Nedeljnog telegrafa” je ispričala šta se tada dešavalo:

- Pošto je već počeo rat u Hrvatskoj pitali smo ga da li će da ostane, i najpre je odgovorio da neće. Posle jedno nedelju dana predomislio se. Međutim, ništa nam nije rekao. Bio je mlad, lep, i neka devojka mu je završila da dobije pasoš. Za nedelju dana vratio se iz Francuske. Stoji ispod prozora i zviždi: “Rekao sam im da moram da se borim za svoju zemlju”.

Tada sam ga prvi put videla istetoviranog. Bio je svoj čovek, nisam mogla da mu prigovaram. U prvo vreme, je te 1992. godine, radio je u Beogradu za Neđu Boškovića. Poslali su ga u Zvornik, gde je Alija Izetbegović imao jako uporište mudžahedina. Hteli su da sruše branu hidrocentrale. Rat je besneo. Uglavnom, muslimani su ga tada zarobili.

- Pričao je da mu je ratovanje na Balkanu bilo mnogo teže nego sva ratišta u Africi. Kaže da tamo generali idu zajedno sa svojom vojskom, a ovde ne. Ovde svi govore isti jezik, ne razlikuju se fizički, a tamo su neprijatelji razdvojeni. U toj akciji kod brane uhvatili su njega i još nekolicinu i poveli ih na streljanje. Međutim, on uspe da im pobegne. Sakrio se i primirio, a posle nekog vremena našli su ga Arkanovi dobrovoljci. U to vreme nije znao ni ko su, ni šta su. Oni ga odvedu kod Arkana. Milorad mu potanko ispriča ko je i šta je, a Arkan se oduševi i dogovore se da Milorad obučava njegove “tigrove”.

Godine 1992. postao je borac u Srpskoj dobrovoljačkoj gardi. S Ražnatovićem, sad pokojnim, borio se na svim ratištima, pa su ta dva ratnika nastavila prijateljstvo u miru. Kako je Milorad Ulemek, bratanac Mihajla Mileta Ulemeka, čuvenog pukovnika Srpske dobrovoljačke garde postao specijalac MUP, pitao sam jednom prilikom njegovog strica? Mile Ulemek mi je rekao:

- Milorad je rođen, roditelji su mu se rano razveli, pa je on kao mladić otišao u inostranstvo. Nadimak Legija je dobio jer je 8 godina proveo u Legiji stranaca, odakle je dezertirao. Kod nas u Gardu je došao 1992. godine i u narodu je postao poznat baš po svojoj hrabrosti. Ima onih koji tvrde da je upravo Legija u SDG sproveo dril Legije stranaca, proveren u afričkim ratnim avanturama, jer je radio kao instruktor obuke. S Ražnatovićem, sad pokojnim, borio se na svim ratištima, pa su ta dva ratnika nastavila prijateljstvo u miru. Legija je jednom za pola sata pronašao tipove koji su Arkanu tražili 30.000 DEM za cisternu nafte koju su mu zaplenili. Posle Željka Ražnatovića moj bratanac Milorad Ulemek zvani Legija je bio drugi borac Srpske dobrovoljačke garde. Komandant je bio izuzetno hrabar čovek. Imao je muda za sve. I Legija je čovek sa velikim mudima. Tamo gde je išao Arkan, tu je bio i Legija

U vreme kada je bio instruktor specijalcima i «Tigrovima» u Erdutu, Legija je upoznao policijskog generala Badžu, pukovnika Gavru, Slavka i Vasu Mijovića i mnoge druge borce Arkanove garde.

Pripadnici raznih paravojnih i parapolicijskih formacija koji su ratovali s njim od Bosne do Kosmeta, opisuju Milorada Ulemeka rečima kao opasnog ratnika.

U haškoj sudnici pominjala ga je i nekadašnja Arkanova sekretarica. U sudska dokumenta ušli su i transkripti nekih telefonskih razgovora koje je "kapetan Legija", a Ulemek, inače nije bio jedini ratnik sa tim nadimkom, jer je u gardi bilo još petorice Legija, vodio u maju 1992. upravo sa Željkom Ražnatovićem. Prvi put Legija se javlja negde sa Ilidže i žali na lokalne Srbe koji su krajnje neorganizovani i nezainteresovani da se bore. Prilično ljutito saopštava Arkanu da ti lokalni "smradovi" čim oslobode svoju kuću neće dalje, i da on sa petnaestak svojih boraca (od kojih su dvojica ranjena) ne može da popuni sve pukotine na liniji fronta.

Bivši komandir policijske stanice u Zvorniku, koji je u Hagu svedočio pod šifrom B-024 tvrdio je da je u aprilu 1992. godina Arkan naredio napad na ovaj grad i da je u tim operacijama značajnu ulogu igrao Milorad Ulemek Legija.

Nekoliko dana kasnije Legija se u razgovoru sa Arkanom žali na Ratka Mladića i spremnost rukovodstva bosanskih Srba da pregovaraju sa Muslimanima oko svega. Na jednom mestu zabeležene su i ove Legijine reči: "Ovde se svi svađaju ko će da komanduje, a niko neće da se svađa kako da napravi taj napad i tu ofanzivu da padne više to Sarajevo."

Sa Arkanovom gardom Ulemek je bio u Benkovcu, u kampu kapetana Dragana da obučava “knjinže”.

Borio u Krajini i oko Velike Kladuše.

Sarajevski list “Dani” pokušao je svojevremeno da otkrije pozadinu angažovanja “Crvenih beretki” i Milorada Ulemeka u Cazinskoj Krajini pre deset godina. Legija je tada, navodno, bio štićenik Fikreta Abdića i nosio je tajno ime Kemo Sandžaklija.

“Crvene beretke” je u Bihać i Cazin doveo Tošo Panjković, prijatelj Momčila Mandića, piše sarajevski list Dani, koji je istraživao pozadinu angažovanja Milorada Ulemeke pre deset godina u Cazinskoj Krajini. Panjković je pre rata bio načelnik CSB-a Bihać. Sa Momčilom Mandićem je imao i zajedničku firmu u Beogradu. On će u Bihaću neposredno pred rat, zajedno sa Čedomirom Kneževićem, tražio da se Bihać podeli na srpski i muslimanski deo. Kada mu to nije uspelo, Tošo Panjković odlazi u Beograd i počinje da se bavi finansiranjem “Crvenih Beretki”. U toku rata je viđan sa Radovanom Karadžićem. Bliski saradnici Panjkovića su bili Gojko Kličković i Miroslav Vještica, koji su imali isti zadatak – omogućiti vlast SDS-u, ali u Bosanskoj Krupi.

Po nalogu Panjkovića i Mandića 1993. godine Husein Delić je postavljen za šefa Sektora bezbjednosti Bihać. Upravo sa tog mesta Delić je Fikretu Abdiću umnogome pomogao da sruši rukovodstvo opštine nakon čega je uznapredovao do predsednika Izvršnog odbora Skupštine Opštine Velika Kladuša. U vreme proglašenja autonomije u Kladuši mnogi od oficira jugoslavenske službe bezbednosti sa područja Krajine pozivani su na tajne informativne razgovore da se, ukoliko napuste JNA, stave na raspolaganje Fikretu Abdiću.

U to vreme su u selu Rašetni zid, na samoj granici sa Hrvatskom, u halama Agrokomerca bili smešteni specijalaci iz Beograda. Među njima je bio izvesni Kemo Sandžaklija, glavni instruktor Abdićeve vojske. Kasnije se ispostavilo da je Kemo Sandžaklija zapravo Milorad Ulemek Legija.

U Krajinu potom dolaze i Crvene beretke, kojima je komandovao Franko Simatović Frenki, sa sradnicima. Među njima su bili Milorad Ulemek Legija, Radoica Božović Kobac i Davor Subotić Riki. Po ulasku u Veliku Kladušu, okupirana teritorija podeljena je na dve operativne zone: Prva, u čijoj zoni odgovornosti su bile Druga i Treća brigada, a koja je kontrolirala područje od graničnog prelaza Maljevac do Bužima, bila je pod komandom Legije. Bio je sa malom grupom svojih 20 ljudi. Kroz dva kampa za obuku u Petrinji i Slunju prošle su tri brigade zajedno sa rukovodećim kadrom. Legijin zadatk je bio doobuka i organizacija jedinica. Ta doobuka je trajala desetak dana. Legija je radio sa komandnim kadrom, a njegovi ljudi sa vojskom.

Dok je Drugom brigadom, koja je držala pravac prema Cazinu, komandovao Kobac. Legija i Kobac su, kako danas tvrdi list Dani, kontrolisali većinu šverca koji se u to vreme odvojao na ovom području. Povremeno su tu dolazile i paravojne formacije, Panteri, Vukovi sa Ozrena, Tigrovi, koje su uvijek bile dobro plaćene.

Krunski svedok Legijine uloge u Cazinskoj Krajini jeste Admir Mulalić, zamenik i potom komandant Druge brigade za kog se priča da je i Ulemekov kum, kaže:

- Milorada Ulemeka je angažovao Fikret Abdić. Legija je bio samo instruktor. Ja i Izet Nanić smo bili kumovi. Legija je to znao i zbog toga me je zvao Kume. I njemu je bilo neshvatljivo da mi, kao toliki prijatelji, ratujemo jedan protiv drugoga.

RATNA LJUBAV

Kada se vratio iz Bosne i Krajine najomiljniji Arkanov gardista se ženio sa Majom Luković, koja je iz Kanade došla u Erdut, kako pričaju njeni prijateljima, sa opremom i “motorolama” za srpsku vojsku.

Sama Maja Luković mi je u intervju za “Nedeljni telegraf” ekskluzivno ispričala kako je živela sa Miloradom:

- Ja sam Milorada upoznala u Erdutu 1992. godine kada sam kao novinar kanadske televizije došla da izveštavam o događajima u Jugoslaviji. Ljubav između nas je naprosto buknula. Bilo je to ljubavno ludilo, svi su znali koliko se Milorad i ja volimo. Milorad je bio tih, fin momak, dosta ćutljiv, kog sam ja opustila i učinila komunikativnijim. Zabavljali smo se godinu i po dana. Ja sam njega iz milošte zvala Miša ili Cuca i on je mene zvao Cuca.

U to vreme Milorad je imao nekoliko tetovaža na rukama. I tetoviranu ružu na vratu. Meni je u početku to bilo neobično, potom interesantno, da na kraju to više nisam ni primećivala. Molila sam ga da se više ne tetovira i on me poslušao.

Venčali smo se 1994. godine u Sabornoj crkvi, a venčanje smo proslavili u hotelu “Mažestik”. Živeli smo potom srećno kao svaki zaljubljeni bračni par. Neprestano smo bili zajedno. Najviše vremena smo provodili u kući, gledali filmove i voleli se. Izlazili smo samo do prijatelja ili u neki restoran na večeru. Dosta smo putovali, u Grčku, Španiju, Italiju. Milorad je tada bio samo instruktor za obuku specijalaca. Nije ratovao i nije bio u neprijatnom društvu. Naravno, znali smo se sa Željkom i Cecom i mnogim drugim ljudima iz Beograda. Jer Arkan je bio naš kum na venčanju. Ja kao njegova supruga nisam nikada upoznala, a ni čula za tog Dušana Spasojevića, niti za Čumeta ili tog trećeg Kuma Lukovića – naglašava Maja Luković, koja se nikada nije razvela sa Miloradom Ulemekom, koji i danas koristi svoje prezime Luković.

Za vreme braka sa Majom njen muž Legija je imao tešku saobraćajnu nesreću, povredio je kuk, mučile su ga slutnje da ne može da ima decu.

Arkan im je poklonio stan. Stan im je izuzetno skromno izgledao. Kasnije su njeni roditelji iz Kanade poslali novac, pa su se malo sredili. Planirali su da, pošto su njeni roditelji bili dobrostojeći, u dogledno vreme odu da žive u Kanadu. Čim je postao komandant JSO založio je stan i kupio kuću u Filmskom gradu u kojoj je živeo sa suprugom Majom Luković.

- Negde 1994. godine, kada je trebalo da dobije diplomatski pasoš, Milorad je pitao da li može da uzme naše porodično prezime. I moj tata se složio sa tim. Dok smo mi bili u braku Milorad je imao jedan pasoš na prezime Ulemek, a kada mu je taj istekao dobio je diplomatski sa prezimenom Luković. Sada vidim mediji javljaju da je imao tri pasoša sa tri različita datuma rođenja – čudi se Maja Luković, koja je javno zatražila od Legije da im vrati prezime Luković, jer zbog njega imaju problema u Kanadi.

Naime, u Torontu postoji čovek koji se zove Milorad Luković. To je tast Milorada Ulemeka Legije, otac njegove prve i jedine venčane žene Maje Luković. On je danas penzioner, a nekada, dok nije doživeo saobraćajku 1998. godine, radio je kao mašinski inžinjer.

Inžinjer Milorad Luković iz Toronta ima suprugu, dve ćerke i unuku Nikoliju, Legijinu ćerku. Njegova supruga je biznismen i jedina danas u porodici Luković u Torontu radi.

U srpskoj koloniji Lukovići su poznati kao velike patriote, jer su u vreme napada NATO na Srbiju i Crnu Goru 1999. svih 78 dana proveli na ulicama Toronta protestujuci protiv nasilja međunarodne zajednice. Tada su Lukovići pričali da su svoju ćerku Maju dali Srbiji. U Torontu se samo znalo da je Maja Luković, novinarska kanadske televizije udata za jednog Arkanovog generala. Niko nije znao da je to Legija i da je on te godine napustio svoju porodicu.

Zbog Milorada Lukovića Legije porodica Luković u Torontu poslednjih meseci ima velike probleme. Danas porodica Milorada Lukovića iz Toronta traži od Milorada Ulemeka da im vrati prezime, koje je pozajmio da bi posato slobodan čovek, koji može neometano da putuje svetom, da ih danas ne bi brukao.

- Ja tog čoveka kog vi zovete Legija ne poznajem. Tačnije, to nije više onaj Milorad kog smo mi poznavali i više nema prava da koristi naše prezime. Zato tražimo dam nam vrati naše prezime. Pitam se kako može da nosi naše ime kada živi sa drugom ženom i sa njom ima decu? – kaže prva i jedina zakonita Legijina žena Maja Luković.

Zaštićeni svedok B-129 je u Hagu, na suđenju Miloševiću krajem aprila 2003. godine, izjavila:

- Milorad Ulemek je pobegao iz Legije stranaca i tako je dobio nadimak. Kada se 3. septembra 1994. godine oženio, uzeo je prezime Luković, svog tasta iz Toronta, koji se, takođe, zove Milorad. Arkan je imao ratnu šifru 99. Legija je 1992. imao čin kapetana. Arkan je branio Bijeljinu sa majorom Mauzerom koji je kasnije osnovao "Pantere". Legija je 1995. predvodio Srpsku dobrovoljačku gardu u akciji u Velikoj Kladuši, jer su tamo svi znali kako Arkan izgleda. Legija i Nenad Vujošević, prešli su u "Crvene beretke" nakon što je rasformirana Srpska dobrovoljačka garda.

Kad je Garda rasformirana, Jovica Stanišić je pozvao Legiju u Službu državne bezbednosti i prebacio ga u Jedinicu za specijalne operacije - JSO.

Stanišić je preko Radovana Stojičića Badže lično stupio u kontak sa "tigrom" Ulemekom.

Zoran Mijatović, zamenik načelnika Resora državne bezbednosti Srbije se seća i kako je kao oficir srpske tajne policije prvi put upoznao Legiju u JSO:

- Ja lično sam žive pripadnike JSO i njihovog komandanta Legiju prvi put video 1996/97. godine, u vreme demonstracija građana zbog izborne krađe. Došli su da obezbeđuju našu zgradu kada su demonstranti prvi put krenuli Ulicom kneza Miloša, čini mi se prema rezidenciji predsednika Miloševića.

Sedeli su u našoj bioskopskoj sali, bez pokreta i reči. Komande njihovih starešina bile su drske, oštre, skoro preteće. Zagledani ko zna gde, izvršavali su ih bez pogovora. Kažem komandantu:

- Tih neki narod, tiši od muve.

- Mogu oni da budu i tiši – kaže važno komandant koji se u mojoj kancelariji kratko zadržava u odlasku kod svoje vojske.

- Šefe – kaže mi komandant šeretski – idem ja kod mojih bubica, lako mogu da postanu nestašni ako me duže nema. Salutira i odlazi. Nekako mi deluje trapavo i bezazleno. Ono Legija nikako mu ne pristaje. U svim budućim kontaktima nikako ga nisam drugačije doživljavao, iako su o njemu već tada kolale priče iz domena fantastike.

Jedinica kako došla, tako i otišla. Bilo mi je čudno, o tome sam razmišljao cele noći. Šta će meni do zuba naoružani ljudi, "hekleri" sa i bez prigušivača, bombe, hemijsko oružje, bajoneti... Pa demonstranti traže da im se priznaju pokradeni glasovi!

Oni traže pravdu, ne žele rat.

Priča se da je bio toliko dobar i koristan u Službi da je, bez ikakvih problema, zadržao funkciju čak i posle promene na čelu Službe državne bezbednosti u jesen 1998. godine. Navodno je bio jedini čovek iz kolegijuma Jovice Stanišića koji je ostao i u kolegijumu Radeta Markovića. Ulemekov uticaj u državi dodatno je uvećan tokom kosovskog rata, kada je njegova jedinica obezbeđivala i samog tadašnjeg predsednika Slobodana Miloševića.

ČUVAR MILOŠEVIĆA

Krajem 1998. godine, pred obračun sa teroristima na Kosmetu, načelnik srpske tajne policije Jovica Stanišić je smenjen. Zamenio ga je Radomir Marković. A na mesto komandanta JSO umesto Frenkija postavljen je Legija, koji se žrtvovao za srpski narod, kažu njegovi rođaci:

- Sedam puta bio je ranjavan i dva puta zarobljen. Pitao sam Legiju da li nešto zna o organizatorima ubistva Željka Ražnatovića, ali mi je Legija rekao da ništa ne zna i ja mu verujem. Milorad Ulemek je operativac koji je izvršavao naređenja svojih šefova Radeta Markovića i Franka Simatovića i koji se nije mešao u politiku - objasnio mi je krajem 2000. godine Mihajlo Mile Ulemek, danas biznismen iz Stare Pazove.

Sa Legijom su tada u JSO bili Foks, Sicer, Lala, Sajko, Mrenza, Cikoni, Ministar.

Tajanstveni komandant srpskih specijalaca je tada već bio krupan čovek, brzih pokreta i drzak. Niko nije bio siguran u njegov identiet, jer je Legija koristio prezime svoje prve žene Maje. Londonski „Gardijan" je tvrdio da se Legija preziva Cemović. Verovatno zbog nadimaka Cema, dok su ga Amerikanci u CIA vodili kao Luković Milorad.

Štab “Crvenih beretki” u Srbiji bio je u naselju Štolc u Kuli.

Ovaj bivši Arkanov pukovnik je bio direktno odgovoran za čuvanje Slobodana Miloševića. U njegovoj jedinici bili su Nenad Ilić, Nenad Bujošević, Lazar Kovačević, Aleksandar Nikić, Milorad Ivekić, Nenad Sinobad, Nedeljko Galović, major Dragoslav Krsmanović, pomoćnik za logistiku, Dragiša Radić, načelnik voznog parka i poručnik Veljko Garić.

Uhapšenog bivšeg pomoćnika direktora Bezbednosno informativne agencije i šefa bezbednosti Jedinice za specijalne operacije Milorada Bracanovića, tadašnji predsednik SRJ Slobodan Milošević početkom jula 1999. godine, odlikovao je Ordenom za hrabrost. U većoj grupi odlikovanih pripadnika policije našao se i jedan od osumnjičenih za učešće u ubistvu premijera Milorad Ulemek Legija, tadašnji komandant JSO. Legija je dobio Orden jugoslovenske zastave drugog stepena - drugo po rangu tada podeljenih ordena pojedincima.

Susret Legije sa Miloševićem zabeležen je i na filmu snimljenom 1997. u Kuli. Milošević bi nešto pitao, Legija bi odgovorio i onda bi opet Milošević rekao – "Samo tako nastavite, Lukoviću".

Film o “Crvenim beretkama” i proslavi godišnjice osnivanja 1997. u njenom centru u Kuli, prikazan 2003. godine u Hagu i potom na televiziji B-92, pokazao je veliku bliskost između Slobodana Miloševića, predsednika Srbije i pravog domaćina tog skupa Franka Simatovića, zvanog Frenki. Pored njih dvojice na filmu su se videli Jovica Stanišić, bivši načelnik RDB MUP Srbije, i Milorad Luković Legija, koji je komandovao paradnoj jedinici “Crvene beretke”. A tu su u Kuli bili i Mihalj Braca Kertes, i Milorad Vučelić, i general Života Panić, i general Petar Gračanin, general Aleksandar Dimitrijević i mnogi drugi rukovodioci i pripadnici civilne i vojne bezbednosti.

Legija je tokom rata na Kosovu odgovarao samo Miloševiću koji je direktno komandovao Jedinicom za specijalne operacije.

- U junu i julu 1999. godine bio sam sa jedinicom na Kosovu, kada mi je Radomir Marković naredio da formiram grupu koja bi štitila predsednika Miloševića. Tada su najsposobniji ljudi bili u Trećoj borbenoj grupi, koju je vodio kapetan Nenad Bujošević, koga sam i odredio da ide u Beograd - izjavio je tada Luković.

Jedan od svedoka tvrdio je da je Legiju za vreme rata na Kosovu video spornog dana (kada je tamo poginulo mnogo zatvorenika) u blizini zatvora Dubrava kraj Istoka. Legijino prisustvo na Kosovu potvrdio je, između ostalih, i bivši šef KOS-a, haški svedok Aleksandar Vasiljević, koji ga je pomenuo kao komandira jedinice “Sivi vukovi”.

Bivši predsednik Slobodan Milošević zbog nekih akcija na Kosmetu specijalca Legiju, koji je predovdio "crvene beretke", čak je nazvao - Bolidom. Tako ga je kasnije uvek oslovljavao.

Pričalo se da je Legija za Miloševića trebalo da uhvati Radovana Karadžića. To je događaj iz 1996. godine kada su SAD od bivšeg predsednika Slobodana Miloševića SAD prvi put zatražile hapšenje Radovana Karadžića.

- Milošević je taj posao dao Željku Ražnatoviću Arkanu, koji je na Pale sa sobom poveo petnaestak momaka, među kojima je bio i Legija. Prilikom pokušaja hapšenja došlo je do žestoke pucnjave između Karadžićevog obezbeđenja i Arkanovih ljudi, kada su četvorica poginula, a Arkan i Legija bili zarobljeni. Tom prilikom je šef Radovanovog obezbeđenja pred Karadžićem pucao Arkanu u koleno, ali ga je samo okrznuo.

Ostaje nejasno da li se lično Legija tukao sa ljudima Radovana Karadžića i krajem devedesetih godina ??? Da li je imao zadatak da ga uhapsi 2000. godine, kada je navodno stradalo 40 Karadžićevih specijalaca, a Legija bio ranjen???

Legijin naslednik na čelu “crvenih beretki” 2001. godine, kada je Ulemek smenjen, bio je Dušan Maričić Gumar, koji je uhapšen zbog veza sa “zemunskim klanom”, tada je, takođe odlikovan, i to Ordenom za zasluge u oblastima odbrane i bezbednosti prvog stepena. Isti orden drugog stepena dobio je i jedan od osuđenih za atentat na Ibarskoj magistrali Nenad Bujošević.

Svi oni su, u ukazu o odlikovanju, navedeni kao “pripadnici ostalih službi”, dok su odlikovanima iz Resora javne bezbednosti navedeni činovi. Jedini pripadnik policije, koji je odbio da primi orden, bio je tadašnji kapetan Slobodan Pajić, koji nije želeo odlikovanje od Miloševića. Zbog toga što je odbio da prisustvuje prijemu odlikovanja, a dobio je Orden viteškog mača trećeg stepena, Pajić je prvo suspendovan sa posla u beogradskoj policiji, a potom mu je, bez valjanog razloga, uručen i otkaz. U policiju je vraćen, na osnovu sudske presude, posle 5. oktobra 2000. godine.

Milošević je, inače, odlikovanja dodelio “za izuzetne rezultate ostvarene u rukovođenju jedinicama policije, ispoljenu hrabrost, odlučnost i disciplinu u izvršavanju bezbednosnih zadataka na suzbijanju terorizma na Kosovu i Metohiji i odbrani zemlje od agresije, u čemu su služili za primer ostalim jedinicama i pripadnicima policije”.

SPO je javno sumnjao da je Milorad Ulemek do 5. oktobra 2001. godine izvršavao zločinačke naloge Slobodana Miloševića i Radomira Markovića, i da je bio udarna pesnica državnog terorizma.

- Arkan i Legija kao komandanti svojih paravojski i gangova, ali i kao kumovi srpskog podzemlja nisu ništa radili što Slobodan Milošević i šefovi njegove tajne policije nisu znali. Tu spregu nova vlast posle 5. oktobra 2000. godine nije mogla da prepozna, jer su je legalisti prikrivali i podržavali, a kada je DOS prepoznao tu spregu, nije ima infrastrukturu u vlasti, odnosno nije bio sposoban da je prekine i raskrinka – tvrdi vojni analitičar Zoran Dragišić.

Kada govori o političkim i socijalnim uslovima u kojima je stvarana srpska mafija, naš sagovornik kaže da su sankcije i političke ucene međunarodne zajednice bile samo “voda koja je zalivala naš korov da još više raste i jača svoje korenje”.

- Ekonomska i politička izolacija Slobodana Miloševića i Srbije omogućili su njegovom režimu, ali i njegovoj mafiji da ojačaju toliko da su postali apsolutni gospodari naših života. Kada je Milošević pao, organizovani kriminal i ratni zločinci su hteli da prvo, sačuvaju svoje pozicije, a potom da se vrati zajedno sa Mirom Marković na vlast. Ovog puta DOS je prepoznao tu spregu i opasnost i odlučio da likvidira ovu kvazi državnu mafiju, za koju se nadam da se nikada više neće oporaviti – kaže profesor bezbednosti Zoran Dragišić.

Natalija Ulemek tvrdi pak, da njen sin Milorad nije bio previše privržen predsedniku Jugoslavije:

- Nije istina ni da je bio blizak sa Slobodanom Miloševićem. Moj suprug, kao vojno lice, bio je zaluđen Miloševićem i SPS. Milorad mu je zabranjivao da ide da glasa. Govorio mu je: “Ti nemaš pojma ko je Sloba”. Nikada nije voleo političare. Sprečio ih je tog 5. oktobra da odu na Dedinje i linčuju Miloševića i njegovu porodicu. Priznao mi je da mu ne bi bilo žao, ali da mu je bilo najvažnije da se ne ponovi scenario iz Rumunije, sa Čaušeskuom. Smatrao je, bez obzira kakav je taj Sloba, da ne treba da ga ubijemo kao divljaci. Nije dopustio, jer, kako je tvrdio, mnogo naroda bi izginulo.

Kao pripadnik JSO Milorad Ulemek je tokom 1998. i 1999. godine ratovao na Kosmetu. Često sam odlazio u diverzantske akcije da mu ne bi stradali vojnici. Na Kosovu je, na primer, spasao grupu regruta iz obruča terorista. Pretila im je sigurna smrt. Sam ih je spasao. Dok se borio na Kosmetu oboleli su mu na mrazu pankreas i jetra.

Poznata je akcija na Kosmetu kada je zavarao američke vojnike i ušetao u njihovu trpezariju u Bondstilu dok su ga oni tražili izvan baze. Spasao je i Pećku patrijaršiju od paljenja. Jednom je ušao čak pet kilometara u Albaniju goneći teroriste. Bio je teško ranjen.

Među ličnim Legijinim stvarima, majka Natalija pronalazi i zrno od puščanog metka koje su mu posle jadne borbe na Kosovu iz stomaka izvadili lekari VMA.

Stalno je bio na nekim ratištima. A kada je bio kod kuće, pokušavao je da uhvati neki biznis. Jedno vreme držao je klub i sportsku kladionicu “Zombi”, u pasažu na Terazijama, ali je Legija neslavno prošao kao biznismen. Danas se priča da je milione koje je zaradio sa Zemunskim klanom investirao u mnoge kafiće i klubove, koji se vode na druge ljude. I kod Dafine je uložio neki novac, ali ni njega nije uspeo da izvuče.

I sve to ga je koštalo braka. Njegova žena Maja Luković mi je ispričala kako je Legija ostavio sa tek rođenom bebom:

- Kada sam ušla u sedmi mesec trudnoće Milorad mi je “naredio” da idem u Toronto da se porodim. Kada je Nikolija rođena krajem 1998. godine, Milorad je zvao po pet puta dnevno i govorio: “Ljubavi, ljubavi kako ste mi?” Milorad je njeno rođenje proslavio u Beogradu sa drugarima iz JSO.

Međutim, posle dve nedelje od ćerkinog rođenja Milorad mi je poručio da ne želi više da ima porodicu. Napustio je svoju ženu, ali i dete staro svega dve nedelje. Javio se, doduše, potom samo još jednom, da nam čestita Novu 1999. godinu, ali sam ja tada iz njegovih reči i ponašanja shvatila da je “otkačio”. Posle sam saznala da je Miloradov razlog za napuštanje porodice bila njegova “obaveza” da teši udovicu pokojnog Šuce, koji je ubijen na kućnom pragu, a koja ga je potom uvukla u novo društvo. Ja sam jako moralna osoba i verovatno tom društvu nisam odgovarala. I u tom društvu Milorad je počeo taj svoj novi, drugi i zao život – smatra Legijina prva žena Maja Luković.

- Međutim, Milorad nas je pokrao. Mi smo imali kuću u Koštunjaku, u Ulici Nova Skojevska. Imali smo bogat nameštaj, novac, kojim sam ja pomagala njegovu porodicu, imala sam svoju garderobu, knjige, zajedničke uspomene, slike sa venčanja. Sve mi je to Milorad jednostavno uzeo. Poslao me, naime, u Toronto samo u trudničkoj haljini da se porodim, onda me ostavio i u Beogradu mi sve oteo. Kada se dete rodilo nisam imala čime da ga izdržavam – ispričala mi je Maja Luković i naglasila:

- Naša ćerka Nikolija je lepo i pametno dete. Ima pet godina i ide u francusku školu. Ima talenat za strane jezike i već govori engleski, francuski, srpski i španski. Ima i druge talente, ali ja nemam sredstava da ih razvijam. Žao mi je mog deteta jer raste bez oca. Nikolija želi oca, želi da zna ko je to. Ona samo to traži od mene. A ja ne mogu da joj odgovorim, jer njen otac nije taj čovek kog sam ja znala i volela. Ja sam joj samo rekla da njen otac radi u Srbiji – skoro je zaplakala Maja Luković i tiho dodala:

- Kada smo pre dve godine dolazili u Beograd moja ćerka je videla jednog mog rođaka na aerodromu i pomislila da joj je to otac. Drhtala je od uzbuđenja da ga sretne, mislila sam da će srce da joj pukne, ali se Milorad tada nijednom nije javio svojoj ćerci Nikoliji. Pokušala sam potom da je upoznam sa njegovom majkom, bakom Natalijom, ali ni ona, dok smo bili u Budvi, nije došla da vidi svoju unuku Nikoliju. Kad je bila sasvim mala Nikolija je jednom videla jednu očevu fotografiju. Ja se sada trudim da ne vidi nijednu. Štitim je koliko mogu od medija i od velikog razočarenja – rekla mi je iskreno Maja Luković.

Javnost nije znala ništa o privatnom životu Milorada Ulemeka, sem da živi sa udovicom svog ratnog druga Šuce. Promena vlasti, koja se dogodila u jesen 2000. godine učinila je Legiju novim narodnim herojem. Tada su se, naime, pojavile prve priče o komandantu JSO, koji je spasao život Zoranu Đinđiću, lideru Demokratske stranke, a potom sprečio krvoproliće, koje obično prati svaka srpska revolucija.

PRESVLAČENJE KOŽE

Međutim, Legija je kao iskusni plaćenik umeo da presvuče kožu. Napustio je Slobodana Miloševića i njegovu tajnu policiju i pridružio se demokratskim pobednicima, pre svega, lideru Demokratske stranke. Naime, tokom sukoba 1999. godine sa NATO iz RDB MUP Srbije je stiglo naređenje da se likvidira lider opozicije Zoran Đinđić. Legija taj zadatak nije tada obavio. Poslao je svog prijatelja Ljubišu Buhu iz Surčina da opomene Đinđića, koji je iz Srbije prešao u Crnu Goru, a odatle u Nemačku.

Miodrag Ulemek je imao kontakt sa mnogim važnim ličnostima bivšeg i sadašnjeg establišmenta. Po prirodi stvari to su bili Jovica Stanišić i Rade Marković, ratni drug Nebojša Pavković, a noć uoči petog oktobra 2000. godine sreo se sa Zoranom Đinđićem.

U knjizi "Peti oktobar", autora Dragana Bujoševića i Ivana Radovanovića, opisano je ponašanje pripadnika JSO na dan pre i na sam dan demonstracija:

"Prema svedočenju Zorana Đinđića, prepričan je i njegov susret sa komandantom "Crvenih beretki" Mihajlom Ulemekom - Legijom, 4. oktobra oko 18 sati. Legija, sa kojim se susretao i ranije, pozvao ga je da dođe u poprilično skrovitu Gepratovu ulicu u centru Beograda, sam bez pratnje.

Iz te ulice je Đinđić ubijen 12. marta 2003. godine.

Mnogo kasnije, Đinđić je priznao:

- Najviše sam se plašio "crvenih beretki". I kada mi je on rekao da, što se njih tiče, neće biti intervencije, pao mi je kamen sa srca.

Obećao je novom srpskom premijeru da JSO neće intervenisati ukoliko demonstranti ne budu napadali kasarne i pucali na policiju. Zoran Đinđić ispričao je da ga je najviše brinulo šta će učiniti Legija s „crvenim beretkama":

- Ušao sam u blindirani džip. Provozali smo se Gradom, i Legija mi je rekao: “Velikih sranja će biti. Naređenja su ekstremna'”.

Pitao sam ga Å¡ta da radimo?

“Ne pucajte na policiju, ne upadajte u kasarne” - kratko mi je odgovorio. “Nećemo” - obećao sam.

Tražio je moju reč. Dao sam je! – izjavio je Zoran Đinđić.

I Legija je tada održao reč.

Majka Natalija čuva sliku od 5. oktobra 2000. godine, na kojoj vojnik iz "hamera" ljubi ruku monahu. To je bio Milorad Ulemek.

Natalija Ulemek tvrdi da su se Legija i Đinđić poznavali znatno duže:

- Ni dan danas ne znam kada je tačno upoznao Đinđića. Jednom sam bila sa njim u džipu kada ga je nazvao telefonom. Tražio je da se sastanu, a Milorad mu je rekao da nema ko da mu čuva decu: ”Eto, zove me. Hoće da se slikamo pred novinarima. Videćemo se drugi put, diskretno.” Mislim da je to bilo malo posle 5. oktobra. Rade Marković još nije bio uhapšen.

I danas se vodi polemika oko toga čiji je Legija bio čovek. Ima onih svedoka prevrata koji veruju da je narodna revolucija dobro organizovana. I da je opozicija imala odlične veze sa policajcima iz Jedinice za specijalne operacije MUP Srbije, koju je tada vodio Milorad Ulemek. Mnogi socijalisti veruju, a kažu da je i sam Milošević jednom rekao: „Legija nas je izdao!"

Drugi, pak, smatraju da je upravo ova jedinica spasila porodicu Milošević da ne prođe kao Nikolaj i Elena Čaušesku u Rumuniji 1989. godine, posle tamošnje narodne revolucije.

„Što se mene tiče, ovo je završeno. Milošević je aut. Nema više povratka na staro, narod je pobedio" - rekao je Legija 5. oktobra 2000. godine u Beogradu, kad su „crvene beretke" izašle iz borbenih vozila.

Pripadnici JSO tj. "crvenih beretki" toga dana su radio vezom dobili naređenje da krenu pod punom opremom, u terenskim vozilima "hamer" ka zgradi Skupštine Jugoslavije. Kada su došli nadomak zgrade, komandant Legija, pukovnik policije videvši šta se dešava ispred parlamenta uzeo je svoju "motorolu" i prislonio je na uvo. Nekoliko trenutaka je slušao radio vezu, a potom je razbio stanicu bacivši je na trotoar. Zatim je podigao narodu tri prsta i specijalcima naredio da s njim krenu što dalje od Savezne skupštine i svog naroda koji je oko 15 časova prodro u to zdanje.

Dan pre tog i tog sudbonosnog dana Miodrag Ulemek zvani Legija, komandant JSO je imao tajne susrete sa Zoranom Đinđićem, liderom Demokratske stranke.

Tajna policija Resor državne bezbednosti MUP Srbije je uspeo da otkrije Đinđićev plan da, u noći između 24. i 25. septembra 2000. godine, poveže pukovnika Živka Trajkovića, komandanta Specijalnih antiterorističkih jedinica - SAJ, i dr Vojislava Koštunicu, koji je upravo pobedio na izborima. Trajković je, po kratkom postupku smenjen i poslat na novu dužnost, u tri stotine kilometara od Beograda udaljenu Kuršumliju.

Međutim, vojna kontraobaveštajna služba KOS javila je generalu Nebojši Pavkoviću za te kontakte i načelnik Generalštaba VJ je zaključio da komandant Legija, vođa specijalaca MUP, u tom trenutku nije više pod direktnom komandom Radeta Markovića, šefa srpske tajne policije. Takođe, general Pavković je zaključi da bi Legija mogao da krene sa Jedinicom za specijalne operacije - JSO na Generalštab VJ i zato je pozvao načelnika Resora državne bezbednosti MUP Srbije.

Njihovi kabineti su, inače, bili jako blizu, na Banjici. Generalštab VJ je ispred zgrade VMA, u zgradu Visokih vojnih škola, u Ulici Neznanog junaka, a centrala RDB MUP Srbije je iza zgrade VMA, u zgradi Instituta bezbednosti, u Ulici Kraljice Ane bb. Za svaki slučaj Vojska Jugoslavije, odnosno njeni specijalci su držali uperene cevi svojih automata u inspektore Resora državne bezbednosti Srbije.

Generali Pavković i Marković su se dogovorili da se sastanu u Generalštabu VJ u ponoć. Rade Marković je generala Nebojšu Pavkovića ubedio ubedio da komandant Legija neće da krene na njega. Pavković mu nije verovao. Tražio je da u Generalštab dođe Legija. Marković je okrenuo telefon. Komandant JSO pojavio se posle deset minuta, sa pratiocima. Sva trojica su se već dovoljno dugo i dobro znala i nisu bila željna svađe. Pavković je naredio da se postavi sto za večeru.

U malenoj sobi Generalštaba, vojnički urednoj i sveže okrečenoj u belo, sa novim stilskim komodama i istim takvim stolom, trojica oficira su jela i zaklinjala se da neće biti sukoba. Ipak, general je doveo svoje specijalce iz 63. padobranske brigade iz Niša u Beograd i opkolio srpski RDB u Institutu bezbednosti.

Posle je Legija, sa svojim prijateljima, kada je DOS preuzeo vlast, pričao kako je on “doveo Đinđića na vlast!” Tu tezu mi je ponovio jednom i Dušan Spasojević, kada sam bio u njegovoj kući:

- Da nas nije bilo DOS nikad ne bi uzeo vlast!

Narod je 5. oktobra 2000. godine na ulicama Beograda oteo vlast od Slobodana Miloševića. Za predsednika je imenovan dr Vojislav Koštunica. Komandant specijalaca srpske tajne policije Milorad Ulemek Legija otišao je u Palatu federacije i pred Koštunicom položio zakletvu. To su učinili i Rade Marković, šef srpske tajne policije i general Nebojša Pavković, načelnik Generalštaba VJ.

Legija je Koštunici, tada već predsedniku SRJ, odneo ikonu Trojeručice i naoružan, i pored protivljenja obezbeđenja Palate Federacije ušao u njegov kabinet. Za dr Voju Koštunicu je tada Milorad Ulemek govorio da je to jedini pošten političar. Njegova majka, međutim, misli da se Legija kasnije i u Koštunicu razočarao.

Nudili su mu posle 5. oktobra 2000. godine da bude general policije, ali je Ulemek to odbio. Tražio je samo da sa svojom jedinicom obezbeđuje jug Srbije. Rekao im je:”Samo želim da budem Legija i da branim srpsku granicu na jugu”. Nisu mu dopustili da sa JSO ode na jug Srbije.

Poslednji susret Legije i Miloševića dogodio se, prema pisanju medija, 31. marta 2001. godine u dedinjskoj vili „Mir“, kada je Milošević hapšen. Ulemek je komandovao jedinicom za hapšenje Slobodana Miloševića. Tada ga je izdao.

Legiju, u to vreme još komandant JSO, u vili je sačekao Milošević, zavaljen u veliku fotelju za radnim stolom.

- Šta je, Legija, jesi li to došao da me ubiješ? - navodno je pitao Milošević.

Legija je izvadio pištolj, pogledao Miloševića i kazao:

- Ne! Komandante, ja sam došao da vi mene ubijete - i ostavio je pištolj na sto.

Milošević tada, navodno, uzima pištolj, okreće ga u ruci i počinje da plače, a suze kreću i Legiji. Brišući suze, Milošević pokušava da ubedi Legiju da ne bi trebalo da bude uhapšen i da je sve to velika greška.

Samo dva meseca kasnije Legija je u leto 2001. godine dao otkaz u JSO i penzionisan sa činom pukovnika policije.

Biblioteka | Sadržaj
Sledeće: CECIN KUM LUDUJE

Copyright © 2004 Marko Lopušina

Copyright © 1996-2006 Serbian Unity Congress. Our mission : Projects ::: Main server : News server : BLAGO server :::
TAJNI RATNIK ULEMEK

Uvek sam se pitao ko je zapravo čovek koji je posle osam godina provedenih u Legiji stranaca, deset godina u srpskim «crvenim beretkama», sa činom pukovnika policije osumnjičen da je kao član Zemunskog klana organizovao atentat na Zorana Đinđića i koji se potom predao beogradskoj policiji.

Naime, lik i delo tridesetšestogodišnjeg Milorada Lukovića Ulemeka, neprikosnovenog komandanta „crvenih beretki”, poslednjih godina rastegnuti su između javnih kvalifikacija Vuka Draškovića da je reč o čoveku koji je „bio perjanica Miloševićevog eskadrona smrti”, preko kvalifikacije Vlade Srbije da je bio “jedan od vođa Zemunskog klana”, do, na drugom polu, idolopokloništva pojedinih grupcija, koje u pukovniku prepoznaju nekakav (kvazi)patriotski simbol. Negde između lebdi i ona nezaboravna ocena s početka 2003. godine, da je „gospodin Legija uzoran građanin”.

Tajanstveni plaćenik Milorad Ulemek je čovek sa dva preizimena i sa šest nadimaka. Zvali su ga zvani Legija, Cema, Šareni, Bolid, Cuca i Miša.

Za mene kao Zemunca mit o Miloradu Ulemeku Legiji bio je ravan legendama koje je naš srpski narod stvorio o čuvenom Čarugi, Ljubi Zemuncu i Arkanu, po kojima je i ispisivana neznanična istorija srpskog podzemlja. Svojom pojavom i svojim (ne)delima Legija je ne samo dopisao tu istoriju, nego je i pomerio granice organizovanog kriminala u Srbiji. Zato se ta istorija i 2004. godine mogla meriti od Čaruge, srpskog hajduka iz druge decenije prošlog veka do Legije, nove ikone srpskog podzemlja, koja je oslikana u prvim godinama 21. veka.

Najtraženiji begunac na Balkanu, drž

LOL @ Ashanti fans trying to play the situation down. If that was any other female, yall would be making jokes.

Irv and Ja are the ones that put Ashanti on the map. She wasn't doing shit before she hooked up with them. They promoted the hell out of her and looked out for her. So for her to turn on them when they aren't doing well was wrong. To say that she made the label is crazy. Ja was there selling records before her. She hasn't done shit in 3 yrs; and her last releases have been flops. So how was she saving the label.

I love the real women duke, shout to all my real females duke, who respect themselves, and don't fuck niggas just ta get put on I love ya'll!!! Uhh umm.... Now that, that's outta the way.... to all ya'll jezebel trick ass bitches, who fuck niggas for money, fame, and a child support check, ya know them rent-a-dick bitches, ya'll are all gonna get exposed and laughed at just like Ashanti, because ya'll have no self respect, and ya'll are sack chasin' bitches, the shit is funny.....when will you trick ass hoes learn, that ya pussy only stay tight if ya keep that way. Once ya shit loosen up, you aint shit hahahaaaa. Shout ta Irv Man...Nigga you funny..

Check The Script, Irv is higher then Lindsay Lohan and Owen Wilson combined..if Irv actually believes the garbage he says....THE INC has sold nothing in a long time....Lloyd does NOT rep the INC.....NO ONE wants anything to do with the INC...it's over...you made some $ im not hating...you had your time..it was a terrible time in music...now it's over....

accept it fat boy

irv gotti must really be mad @ ashanti to put her on balst like that..i guess he did that for her not bein there for tha label...and that chris brown video is really funny..by the way check out this funny new myspace sitcom:"The Way We Live" http://vids.myspace.com/index.cfm?fuseaction=vids.individual&videoid=2054341975

Once again I am confused. I thought Ashanti was still on The Inc. If that is the case, why is Irv dragging her name through the mud? More importantly, why is he admitting to needing Viargra and X to get things jumping?

Gotti got some fuckin nerve. Ashanti held the Inc. down when 50 cent killed Ja's career, and this is how he repays her. Niggas and their pride.

Shout out 2 irv 4 gamin a lil young girl(her family 2,he was in love.) who wanted to get on,then when she grows up and changes her mind like most young girls do,u wanna paint her as a hoe bcause u was feelin her and u jealous of nelly.yo fellas didn't we used 2 act like that in h.s.,irv is pushin 40.viagra and e pills,he probly gave ashanti an his wife a std,that's why they both left him.

People Change everyday and just because she's not using the same producers I don't think she should be put on blast. What kind of world would this be if people got criticized for changing. Theres a difference between turning your back on people and doing whats best for your own well being. If Irv was a such a great fixture in Ashanti's life than he shouldn't have put her on blast when she decided to take a diferent direction. I could be wrong but wasn't Ashanti with Nelly when her third album dropped and Irv was in trouble and not paying her the attention that a star of her caliber needs to be successful. I mean there are a lot of factors and we don't know what exactly went down but I think if a person genuinely is changing their own life to do whats right for them I don't think they should be penalized. But if she didn't want to be associated with Irv because of his predicament than that is disloyal to me. I could never turn my back on a friend if they just laundered money. It would suck but I would hope they'd be there for me the way I would be there for me. It's the reason behind the switch that makes all the difference and I don't think the public will be granted the true reason behind it but I hope it was a genuine and honest one.

Ashanti getting played by Irv, now Nelly.

Ashanti, close them legs girl.

irv gotti is a bitch what are you gaining from putting ashanti on blast? you chubby faggot, 50 still owns the inc! ashanti still eating. resident evil in theaters soon bitch's!!!

irv and ja actin like they tough again, maybe this will bring the real 50 back....everytime a roach pop up u gotta smash his head and bend up his antennas...

i dont like them clownz at the ink...50 really shut them clowns down, they cant do nuthin...ja is tryin to eat, but he better believe 50 got an eye on him...

i bet ja album dont come out until next year

Irv Gotti i a fat pig...Kissing and Telling he must not be getting sum